| Anketa | | Gde studurate? | | Novi Pazar | | 0% | [ 0 ] | | Beograd | | 60% | [ 6 ] | | Subotica | | 10% | [ 1 ] | | Niš | | 20% | [ 2 ] | | Pančevo | | 10% | [ 1 ] |
| | Ukupno Glasova : 10 |
| |
| | Statistike | Imamo 95 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je Alek
Naši korisnici su poslali ukupno 11025 članaka u 889 teme
|
| | Ko je trenutno na forumu | Ukupno je 0 korisnika na forumu 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 0 Gostiju :: 1 Provajder
Registrovanih korisnika: Nema
Provajderi : Google
[ Videti svu listu ]
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 38 dana Pet 11 Maj - 1:31
|
| obrada vesti- beleske |  Pon 18 Dec - 21:55 od veliki komentator:) | stilske figure
1. poređenje- osnovna i najčešća figura. Sastoji se od tri člana, predmeta koji se poredi, zajedničke osobine tog predmeta i onog sa kojim se poredi.
„ pašću, umreću, duša mi gore,
rasturiće me bele zore
ko grudu snega vrelo sunčanje“ Đ.Jakšić
„ Ko svilene niti što ih pauk satka
po drveću visi mesečine veo“ A.Šantić
2. kontrast-antiteza- je poređenje koje se ne vrši po sličnosti već po suprotnosti.
„ ja bosiljak sejem, meni pelen niče“
„ ja govorim, on govorit neće
ja se smijem, on se smijat neće
ja se hitam dunjom i narandžom
a on na me ni kamenom neće“
3. metafora- preneseno značenje, ona je zavisna od konteksta, njome se pojam neke reči stilizuje tako da se on svede na jednu željenu izrazitu osobinu svoju ali pri tome se i ostale osobine podrazumevaju:
„ Na javi je duša moja bogat seljak, veseljak“ Crnjanski
„ Divna je bašta, njoj u srijedi
cjeliva mjesec mramor blijedi“ S.Kranjčević
4. personifikacija- kada se mrtvim stvarima, vegetativnom ičli animalnom životu, ili apstraktnim pojmovima daju ljudske osobine, što biva obično u opisima prirode kada pojave i predmeti u prirodi „očovečaju“:
„ Livada kraj reke sanja
zrikavci tužno zriču
pomrlih trava duše
još lebde vrh otkosa
što se lagano suše
O, vi ne znate tužnu
o smrti trava priču
zrikavci tužno zriču“ D.Maksimović
5. alegorija ( zasniva se na metafori)- kada se metafora osamostali i produži proširujući se na celu sliku ili radnju dobijamo ageoriju:
„ Dižite škole
deca vas mole!
jer brza reka pored nas teče
a mi na bregu naše nesreće
ko ima svesti otud se kloni
okati vide breg nam se roni
gradimo broda, nema se časa
sutra smo žrtva burnih talasa“ Zmaj
Alegorijom se pisci služe ili za to da bi neku misao izložili što pristupačnije u obliku konkretne slike ili tako da bi pod skrivenom slikom alegorije izvrglipodsmeh društvene mane.
6. epitet ( na metafori)- reč koja uz imenicu otkriva neku njenu osobinu karakterističnu za datu situaciju:
„ Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno
uveli ladolež već je sumorno spustio vreže“ V.Ilić
7. perifraza- Kada se jedan pojam, stanje, osibina ili radnja opisno kazuje sa više reči:
„ Pre toliko ja sam ostavio nju,
zavičaj, decu i dom svoj lepi
tad zima beše sad žita zru“ DIS
8. metonimija ( zamena imena)- je druga grupa stilskih figura kod kojih veza između dva pojma nije zasnovana na suprotnosti ili sličnosti već na osnovu njihove logične zavisnoti.
„ On živi od svojih deset prstiju“
„ Kada ustane kuka i motika biće Turkom po Mediji muka“
„ Ispiti čašu do dna“
sinegdoha je podvrsta metonimije ( saznavanje jednog pojma omoću drugih), to je zamena pojmova po količini:
„ Kad je Muji lice obećala“
„...Ne, nek mi ne priđu tvoja oka dva...“
eufemizam je isto podvrsta metonimije, to je upotreba reči sa dobrim značenjem u lošem kontekstu.
9. ironija- upotreba reči u suprotnom smislu od onog koje one imaju. Obično se stavlja pod navodnike.
„ Da, „ dobričina“ si ti“
„ on je „junak“ „
10. simbol- od svih figura sa prenesenim značenjem reči simbol ima najudaljeniju vezu između dva pojma, ali i najšire upućivačko značenje, šire i od metafore. U govoru i u umetnosti koriste se neki stalni simboli, koji uvek upućuju na isti i svima poznat apstraktni krug ideja. U književnosti se pod simbolom podrazumeva reč koja označava neki konkretan predmet, a upućuje na neki apstraktan pojam ili grupu pojmova. Nasuprot alegoriji koja uvek ima racionalno shvatanje i strogo ograničen preneseni smisao i gotovo potpuno izjednačavanje konkretnog i opšteg simbol je slika sa širokim upućivačkim značenjem.
„ slepo je zaljubljen – i nikakve druge lepote- osim one koju voli- i koja će mu doći glave- ne vidi“
11. paradoks ( ono što je neočekivano)- Paradoks je misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je u stvari duboko tačna i istinita.
„ Ne znam šta bih rekao za III svetski rat, ali će se IV sigurno voditi strelama i kopljima.“ Ajnštajn
„ Preturila bi godine takvog života, ali nije mogla da preturi sate i minute“ I.Andrić
„ Guslara sretoh. Bio je slijep
Al’reče:- Sinko, život je lijep!
Zbunih se malko:- Zar zbilja lijep?
-Vidjet ćeš, sinko, kad budeš slijep! G.Krklec
12. aluzija ( alludere- šaliti se, ciljati na nešto)- Duhovit nagoveštaj na nešto naziva se aluzijom, obično se zasniva na nekoj poznatoj situaciji i stoga je za njeno razumevanje potrebno poznavanje te situacije. Koristi se obično u poslovicama.
13. hiperbola ( preterivanje) je preuveličavanje osobina predmeta ili intenziteta radnje u cilju jačeg emotivnog delovanja.
„ drzneš li dalje, čućeš gromove, kako tišinu zemlje slobodne sa grmljavinom strašnom kidaju“
14. gradacija ( penjanje) postupno ređanje osećanja i slika po jačini, tako da prva slika bude najslabije a poslednja najveće jačine. Obično u sebi ujedinjuje i hiperbolu ( preuveličavanje) i samo ređanje slika po jačini ( gradaciju).
„ jest slobodno, mlađano Bugarče! Jest slobodno, moje drago dijete! Jest slobodno, moj rođeni sinko.“ Ženidba Dušanova
15. Tautologija ( iste reči)- u suštini je isto emocionalna figura kao hiperbola i gradacija, to je gomilanje reči istog značenja. Veoma je česta u pesničkom jeziku.
„ Vrata škrinuše...
O duše! O mila seni!
O majko moja! O blago meni!“ Đ.Jakšić
16. apostrofa ( odvraćanje obraćanja publici)- Apostrofa je svako pesnikovo obraćanje mrtvim stvarima i ličnostima, ili apstraktnim pojmovima, ili odsutnim licima kao živim i prisutnim bićima, što oživljava pesnikov odnos prema tim stvarima i čini ga bliskijim.
„ naša mila Boko, nevjesto Jadrana,
pokrivena nebom ko od plave svile,
ljepša si od svoje primorkinje vile
i svijetlija od njenog đerdana“ A.Šantić
17. retorsko pitanje- kada se jedna misao kaže u obliku pitanja na koje se očekuje odgovor. To je i besedničko pitanje. Koristi se u poeziji, i pobuđuje kod čitalaca emociju:
„ Ko da igra? Ko da peva?
Ko da žedni? Ko da pije?
Ko li brigu da razbije?
Nema Mile, nesta ćeva!
Ana toči, Ana služi,
al’ za Milom srce tuži.“ Đ.Jakšić
18. elipsa ( izostajanje)- to je figura koja se sastoji u tome što se cela rečenica svede na reč na kojoj je logičko i emocionalno težište.
„ U mome redu počela da ludi
neka žena. Vikala je: Gori!
Ljudi, gori! Kuća gori!“ I:G:Kovačić
19. lirski paralelizmi:
- anafora ( dovođenje u vezu)- kada se ponavlja reč na početku stihova:
„ Kaži mi, kaži
kako da te zovem,
kaži mi, kakvo
ime da ti dam...“ Zmaj
- epifora ( dodavanje) kada se ponavljaju reči na kraju stiha:
„ Djedi vaši rodiše se tud’jer
oci vaši rodiše se tud’jer
i vi isti rodiste se tud’jer
za vas ljepše u svijetu ne ima“ I:Mažuranić
- simploha ( prepletanje, upletanje)- kada se ponavljaju reči i na početku i na kraju stiha:
„ U tamnici je glava naroda,
u tamnici je snaga naroda,
u tamnici je nada naroda,
u tamnici mu sudac bogodan,
u tamnici je Samson okovan.“ L:Kostić
- paliologija ( opet govor)- kada se ponavljaju reči na početku jednog i na kraju drugog stiha:
„ Kada sutra bijeli dan osvane,
dan osvane i ogrije sunce...“ Nar.pesma
20. onomatopeja- zvučna stilska figura u kojo se oponašaju glasovi prirode:
„ I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne omče...“ V:Nazor
„ Bujaju trave, grgolje vode, prošla je ofanziva...“ B.Ćopić
„ Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj“ V.Ilić
21. asonanca ( zvučati u skladu)- Asonanca je ponavljanje istih samoglasnika u više reči u stihu a aliteracija ponavljanje istih slogova ili suglasnika u više reči.
„ Ijeca zvono
bono,
po kršu dršće zvuk,
s uzdahom tuge
duge,
ubogi moli puk“ A.Šantić
„Grominjaju, drožde i ore,
graču hroču, skvrče, kriješte,
zvižde, zveče,srkiče, laju
revu, reže, ržu, vrište,
muču,viju, zavijaju.“ I.Gundulić
22. igra rečima- korišćenje raznih jezičkih mogućnosti presecanjem glasovnog podudaranja ili glasovne sličnosti:
„ On se lati mača siva
i zama’nu ( zamahnu)
al’zamanu ( uzalud)“ L.Kostić
„ ko za svoga veka ne posrnu hrom,
pohramaće za njim vekovi“ L.Kostić
„ tvog glasa glas
glasa se glasnim glasom“ M.Krleža
| | Komentari: 12 |
|
Prijem
Portal
Kalendar
Galerija
FAQ - Često Postavljana Pitanja
Traži
Registruj se
Pristupi
